Hrana & Piće

HANNA instrumenti su visokokvalitetni proizvodi koji mnogim proizvođačima i prerađivačima hrane pomažu potrebnom opremom za testiranje prehrambenih proizvoda. Instrumenti i metode testiranja su sertifikovani. Naša ponuda uključuje: HANNA pH-metre, testere, thermometre i titratore za kontrolu kvaliteta. HANNA namenski FoodCare proizvodi su u skladu sa HACCP standardima.

Šta radimo?

HANNA Instruments u prehrambenoj industriji.

HANNA Instruments nudi širok spektar proizvoda i hemijskih kompleta za testiranje i merenje različitih parametara, koji su veoma važni u celoj prehrambenoj industriji kao i u svakoj fazi proizvodnje, a koji su podeljeni u četiri faze:

Sirovine

Instrumenti za kupovinu i skladištenje sirovina

Proizvodnja

Instrumenti za proizvodnju hrane i pića.

Održavanje i čuvanje

Instrumenti za održavanje i čuvanje proizvoda

Transport

Instruments za distribuciju & prodaju

U svakoj od gore navedenih faza postoje kritične tačke na kojima bi trebalo izvršiti određene provere da bi se osigurao planirani nivo kvaliteta. Svi delovi prehrambene industrije mogu imati koristi od naših instrumenata Može se ispitati nekoliko važnih parametara, kao na primer pH, temperatura, salinitet i sadržaj natrijuma, provodljivost, sadržaj šećera, itd.

Potrebe industrije

Značaj različitih parametara u prehrambenoj industriji

U narednom tekstu navedeni su prehrambeni proizvodi i razlozi njihove analize u procesu proizvodnje hrane. Dakle, koji su parametri za kontrolu u različitim fazama unutar određenih prehrambenih proizvoda?

Mleko

Saznajte zašto su pH i nivo natrijuma ključni parametri.

Testirajte kiselost.

U slučajevima veće kiselosti može značiti loše postupanje ili takođe prisustvo mikroorganizama.

Proverite natrijum

Životinje koje pate od mastitisa proizvode mleko koje nije pogodno za konzumiranje ljudi.

Mleko & derivati

U fazi proizvodnje važno je pratiti temperaturu, pH, salinitet i vlažnost.

Previous
Next

Takođe je veoma važno da se proveri prisustvo natrijuma. U slučajevima visokih koncetracija natrijuma, to može značiti da životinje imaju veoma česte bolesti-mastitis, zbog čega mleko nije pogodno za ljudsku upotrebu. Normalna vrednost natrijuma bi trebalo da bude od 18 do 20 mEK / l.

Takođe je veoma važno da se proveri prisustvo natrijuma. U slučajevima visokih koncetracija natrijuma, to može značiti da životinje imaju veoma česte bolesti-mastitis, zbog čega mleko nije pogodno za konzumiranje ljudi. Normalna vrednost natrijuma bi trebalo da bude od 18 do 20 mEK / L.

U fazi proizvodnje postoji različit pristup u zavisnosti od toga koji se mlečni proizvod proizvodi.

U ovom je procesu vrlo važno pažljivo nadzirati temperaturu kako bi se redukovale prisutne bakterije u mleku i učinili mleko otpornijim na duži period.

Parametri koje treba kontrolisati su temperatura i pH.

Da bismo dobili jogurt, prvo moramo da standardizujemo (6,5 – 6,7 pH) sirovo mleko, a zatim ga pasterizujemo (90 ° C tokom 5 minuta), homogenizujemo i koncentrišemo. Nakon toga možemo nastaviti sa inokulacijom bakterijskih kultura laktobacila i streptokoka u uravnoteženim procentima. Tokom inkubacije važno je sačuvati temperaturu od 42 – 43 ° C tokom 3 sata. Ova faza će dostići ravnotežu, kada pH ​​vrednosti dostignu 4,2 – 4,3. Konačni proizvod može se čuvati 40 dana na temperaturi od 4 ° C.

U proizvodnji sira važno je pratiti sledeće parametre: temperaturu, pH, salinitet i vlažnost.

Proizvodnja sira započinje pasterizacijom mleka koja se vrši na 70 ° C tokom 10 – 15 sekundi. Sledi dodavanje mlečnih bakterija i koagulacija. To se događa zbog kiselosti mleka iz bakterija ili zbog dodavanja sirišta (kao što mleko dostiže temperaturu od 30 – 37 ° C). U oba slučaja pH mleka se smanjuje na 4,6 i tada dolazi do taloženja kazeinske frakcije mlečnih proteina.

Za razliku od sirovih sireva, mladi sir se zagreva na temperaturu između 38 ° C i 60 ° C tokom 15 minuta do pola sata, tako da se surutka odvoji od seruma. Kada se ova faza završi, surutka se sipa iz seruma i stavlja u posude, gde sledi presovanje.

Zatim se dodaje so utrljavanjem zrna soli direktno na površinu ili se potapa u slani rastvor (18 – 24% NaCl). Na kraju, posle usoljavanja, započinje faza sušenja koja može trajati od nekoliko dana do više od jedne godine.

Ovaj postupak se izvodi na proverenoj temperaturi i vlažnosti.

Proizvodnja mleka & mlečnih proizvoda

Pregledajte naše proizvode koji vam mogu pomoći da poboljšate proizvodnju.

Meso

Sve je u pH, temperaturi i vlažnosti.

Izbegnite kontaminaciju.

Meso držite na konstantnoj temperaturi i izbegavajte prevelike razmake od trenutka klanja do trenutka konzumiranja.

Proverite pH opseg.

Vrednost pH između 5,3 i 5,5 ukazuje na tačan tok sušenja.

Proizvodanja salame

Začinjavanje se vrši na odgovarajućim mestima gde priprema traje od 1 do 5 meseci.

Previous
Next

Da bi se sprečila kontaminacija bakterijama, važno je poštovati higijenska pravila tokom procesa klanja, držati meso na stalnoj temperaturi i izbegavati prevelik protok vremena između klanja i konzumiranja (najviše 15 dana).

Vrednost pH između 5,3 i 5,5 ukazuje na tačan tok sušenja.

Nakon postupka klanja meso treba držati na temperaturi oko 10 – 15 ° C najmanje 12 sati da se izbegne očvršćavanje mesa. Kasnije je meso potrebno držati u hladnjači nekoliko dana na temperaturi od 4 ° C da se izbegne razmnožavanje mikroba.

U fazi proizvodnje meso prolazi kroz razne pripreme kako bi se dobro očuvalo.

Jedna od osnovnih metoda pripreme mesa je pravljenje salame. Začinjavanje mesa se vrši na odgovarajućim mestima gde ostaje skladišteno između 1 do 5 meseci na temperaturama između 11 – 15 °C i relativnom vlažnošću od 85%.

U ovoj fazi dolazi do smanjenja vodene aktivnosti i istovremeno povećanja koncentracije sa 2,5 – 3,5% na 10%. Prvo se smanjuje pH vrednosti, a onda se povećava na vrednosti od 5.3 do 6 pH.

Važni parametri koji se testiraju su: temperatura, relativna vlažnost, sadržaj vode i pH.

Riba je slična mesu. Međutim, ona se lako pogoršava i pored kontrole pH važno je i nadzirati temperaturu tokom skladištenja i transporta.

Proizvođači mesa & mesnih proizvoda.

Pregledajte naše proizvode koji vam mogu pomoći da unapredite svoju proizvodnju.

Vino

Otkrijte kako možemo pomoći vinarima da testiraju svoja vina.

HANNA Instruments nudi vinarima širok asortiman proizvoda za analizu vina. Među našim proizvodima možete pronaći titracijske sisteme, fotometre, stone i prenosne merače, merače mutnoće i elektrode za merenje pH, bakra, gvožđa, vinske kiseline, boja i fenola u vinu.

Vreme je za berbu!

Idealno vreme za berbu bilo bi kada se smanji količina kiselina i dok količina šećera u grožđu raste.

Merenje koncetracije šećera

Zaboravite na tradicionalne metode. Predlažemo vam korišćenje naših digitalnih refraktometara, koji mere indeks refrakcije tečnosti.

Pazite na vinske kiseline.

Kiseline su poželjne kada se nalaze u pravoj razmeni. Tada daju poseban karakter vinu.

Previous
Next

Da biste odabrali najbolji period za berbu, potrebno je pronaći balans između kiselina i šećera u grožđu.

Tokom zrenja grožđa količina prisutnih kiselina se smanjuje, a količina šećera raste. Idealno vreme za žetvu bi bilo kada se ove dve materije uravnoteže.

Stoga je sazrevanje grožđa presudni faktor za kvalitet mošta, a samim tim i vina:

  • Ako želite da dobijete kiselije vino, kao što je npr belo, trebalo bi da počnete ranije sa berbom.
  • Ako želite da dobijete vino sa višom koncentracijom šećera, trebalo bi da krenete sa berbom grožđa kasnije.

Obično se ovo merenje vrši mehaničkim metodom ili denzimetrom i prozirnim cilindrom. Predlažemo vam da koristite naše refraktometre, koji mere indeks refrakcije tečnosti. Ovaj metod ima 2 ključne prednosti:

  • Potrebno je samo nekoliko kapljica voćnog soka da bi se obavilo merenje.
  • Ovo je veoma brz metod. Merenja se mogu vršiti kroz samo nekoliko sekundi.

Sumpor-dioksid je poslednja linija odbrane protiv oksidacije, pa je potrebno da se on stalno nadgleda.

Zašto je važno izmeriti količinu amonijaka prisutnog u vinu? Nakon toga će se ponovo obnoviti nakon fermentacije laktoze jer mlečni kvasci oslobađaju amonijačni azot. To se posebno odnosi na crvena vina.

Kiseline se obično razvijaju tokom zrenja grožđa i procesa fermentacije. Količina kiselina prisutnih u vinu je mala za vreme toplih godišnjih doba ili u slučaju da grožđe dolazi iz toplijih krajeva. Preferiraju se kiseline u slučajevima u kojima su u tačnoj proporciji, jer daju vinu puno karaktera.

U vinu prevladavaju tri kiseline: vinska kiselina, jabučna i limunska kiselina. Vinska kiselina je glavna kiselina u vinu i doprinosi očuvanju i strukturi vina.

Proizvođači vina?

Pregledajte naše proizvode koji vam mogu pomoći da unapredite svoju proizvodnju.

Pivo

Otkrijte kako možemo da pomognemo pivarima da proizvedu najbolje pivo ikada!

Tokom celog procesa kuvanja piva, parametri kao što su temperatura, bistrina piva, kvalitet vode (koji uzima u obzir merenje pH, tvrdoće, alkalnosti, metala itd.) i mnogi drugi igraju kritičnu ulogu u razvoju dobrog piva koje je u skladu sa ukusom i izgledom.

Kada govorimo o procesu kuvanja piva, osnovne sirovine su slad, hmelj, kvas i voda. Sigurnost ovih materijala ima značajan uticaj na sigurnost krajnjeg proizvoda – piva. Stoga je takođe i njihova analiza od krucijalnog značaja.

Pivo, temperatura i pH

Ovi parametri će odrediti da li će flaširano pivo svaki put imati isti ukus.

Pazite na fermentaciju.

Održavanje hladne fermentacije važno je da biste zadržali isti profil ukusa među različitim procesima kuvanja piva.

Ostali aspekti

Alkohol, CO2 i hmeljna gorčina pomažu pivaru da napravi konzistentan, ukusan proizvod, razumnog roka trajanja.

Previous
Next

Pivo je prehrambeni proizvod koji se fermentiše, i kao i kod svih prehrambenih proizvoda, nadgledanje i sanitarni procesi su od izuzetne važnosti za čiste, konzistentne rezultate Od ulaznih sirovina do gotovog flaširanog piva, pH, temperatura i mnoštvo drugih parametara odrediće da li će flaširano svaki put imati isti ukus.

U skoro svim slučajevima, podešavanje pH vode za pivo je prvi korak procesa. Čista, pitka voda je osnova za svako pivo, stim da neke vrste piva zahtevaju specifična podešavanja vode za kuvanje. Jednom zagrejana, voda se meša sa mlevenim zrnom ječma kako bi se dobila kaša, obično sa ječmenim sladom. Održavanje ispravnog pH za kritične enzime tokom procesa mešanja osigurava pravilnu konverziju skroba i razgradnju proteina koji izazivaju zamućenje. Postoje prirodno zakiseljuća svojstva slada, ali mnoge pivare vodu dodatno prilagođavaju kalcijum sulfatom ili kiselinom iz hrane Uobičajena pH vrednost smeše je 5.2-5.5. Temperatura vode i kaše je takođe veoma važna u ovoj fazi, jer enzimi mogu da se denaturišu na povišenim temperaturama.

Fermentabilni ekstrakt koji se cedi naziva se slad. Opet, pH i temperatura dramatično utiču na proces, omogućavajući bolje taloženje proteina tokom ključanja. Nakon što je slad izložen temperaturi dodaje se hmelj. Niži pH blago smanjuje iskorišćenost hmelja, ali može poboljšati kvalitet gorčine, dok viši pH blago povećava iskorišćenost hmelja i oštrinu ukusa. I taloženje proteina i iskorištavanje hmelja zavise od temperature, pa je za njih potrebno potpuno vrenje tokom 1 – 1 ½ sata.

Posle ključanja, proteini i čestice hmelja se ostavljaju da se slegnu, a zatim se mešavina hladi na 10 – 20 ° C [50 – 68 ° F]. Ohlađenoj smesi dodaje se kvasac i u prisustvu kiseonika započinje fermentacija. Kako kvasac koristi šećere u pivu, pH piva se smanjuje na opseg 4,1 – 4,3. Niži pH je normalan kod većine vrsti kvasaca, ali prekomerno kiselo pivo može pokazati znake infekcije bakterijama koje stvaraju kiseline, snižavajući pH u opsegu 3,4 – 3,7. S druge strane, povećani pH kvasca [4.6 – 4.9] znak je autolize, dobar pokazatelj da li se ponovo treba koristiti tu vrstu ili ne. Čak i zdrav kvasac može da proizvede nešto manje od prijatnih jedinjenja na povišenim temperaturama, tako da je održavanje hladne fermentacije takođe važno da bi se zadržao isti profil ukusa među različitim vrstama piva.

Na kraju fermentacije pivo se obično hladi. U ovom trenutku će se taložiti većina kvasca i nešto proteina. Pivo stvara karbonizaciju jer preostali kvas koristi poslednji ekstrakt fermentacije. Uporedo sa nivoom karbonizacije, pivari prate nivo rastvorenog kiseonika neposredno pre slanja piva na filtraciju.

Filtriranje i ambalažiranje gotovog piva poslednji je korak procesa pripreme piva. Pivo se može tretirati tako da promoviše ili selektivne proteine ili tanine tako da filtracija bude efikasnija i efikasnija. U ovom trenutku određuje se zamućenost piva, a ostala merenja se vrši nakon što je pivo u ambalaži. Sakupljanje kiseonika tokom filtracije i pakovanja takođe utiče na rok trajanja piva. Filtrirano pivo može brzo postati ustajalo u prisustvu kiseonika, dajući pivu papirnati ili kartonski ukus.

Ostala glavna razmatranja za gotovo pivo su nivo alkohola, CO2, hmeljna gorčina [u jedinicama gorčine ili BU] i finalna boja piva. Svi ovi parametri pomažu pivaru da napravi konzistentan, ukusan proizvod, uz razuman rok trajanja.

Proizvođač piva?

Pregledajte naše proizvode koji vam mogu pomoći da unapredite svoju proizvodnju.

Ostala hrana

Šta meriti onda?

Namirnice

Zašto je važno izmeriti sadržaj natrijuma u ​​namirnicama? Natrijum je prirodna komponenta mnogih namirnica. Dodaje se i ostalim namirnicama u obliku soli. Sadržaj natrijuma u ​​namirnicama može imati značajan uticaj na zdravlje.

Brašno od žitarica

Glavni problem je plesan. Plesan je je opasna jer može izazvati razvoj mikotoksina. Da bi se to izbeglo, važno je proveriti dva parametra: temperaturu i vlažnost.

Voće i Povrće

U ovoj kategoriji proizvoda postoji nekoliko bitnih faktora za merenje: pH, temperatura, vlažnost, ali i rastvorljive čvrste materije, kiselost i šećeri. Šećer je veoma važan za određivanje idealnog trenutka za berbu. Koncentracija šećera se određuje brzo i lako uz pomoć digitalnih refraktometara.

Možemo li Vam pomoći?

Pretraga kroz naš širok izbor proizvoda može biti zastrašujući zadatak.