Konvencionalne elektrode su obično sa jednim spojem. Kao što je prikazano na gornjoj slici, ove elektrode imaju samo jedan spoj između unutrašnje referentne žice i spoljnog rastvora. Pod nepovoljnim uslovima, poput visokog pritiska, visoke temperature, visoko kiselih ili alkalnih rastvora, pozitivni protok elektrolita kroz spoj često se preokreće što rezultira ulaskom rastvora uzorka u referentni odeljak. Ako ovo ostane bez kontrole, referentna elektroda može postati kontaminirana, što dovodi do potpunog otkaza elektrode. Drugi potencijalni problem sa ovakvim elektrodama je začepljenje spoja usled taloženja srebrno-hlorida (AgCl). Srebro se lako taloži u uzorcima koji sadrže Tris pufer ili teške metale. Kada rastvor elektrolita stupi u kontakt sa uzorkom, neki deo AgCl će se istaložiti na spoljnoj strani spoja. To prouzrokuje drift u očitavanjima. Hannin sistem dvostrukih spajanja, kao što mu ime kaže, ima dva spoja, od kojih je samo jedan u kontaktu sa uzorkom, kao što je prikazano na slici. Pod nepovoljnim uslovima, evidentna je ista tendencija unosa uzorka. Međutim, kako se sistem referentnih elektroda fizički odvaja od intermedijarnog područja elektrolita, kontaminacija elektrode je minimizirana. Verovatnoća začepljenja spoja takođe se smanjuje sa ovakvim dizajnom elektrode, jer spoljna referentna ćelija koristi rastvor za punjenje koji je "bez srebra". Pošto nema srebra, nema taloga koji može da se formira i začepio spoj.